[ Pobierz całość w formacie PDF ]
1. Penji se.
2. Veatak nas nosi.
"Kuda?"
1. Da vas popravi.
2. Onda moramo da idemo. Po~uri.
3. Nadgledaè je u kompleksu.
"`ta je Nadgledaè?"
1. Slika nije jasna.
2. Mala maaka.
3. Sa mnogo delova.
4. Vrlo pametna maaka, èini se.
Popeli su se i poali. U ogromnoj prostoriji je poslovalo nekoliko maaki,
i Veatak ih zamrznu rafalom mikrotalasa. Kilin je pogledom pretra~ivao svaki
prolaz kojim bi minuli.
Sekira jedva da je bio sposoban da priguai svoje oduaevljenje. Kretao se
kroz grupu, umirujuæi ljude i èestitajuæi im na brzo obavljenom poslu. Veatak
je zujao niz hodnike, jedva dovoljne da se kroz njih provuèe. Gusenice su mu
zveckale, i pri ovoj manjoj brzini Kilin je mogao da èuje kako akripe, zuje i
grebu. Poznavao je zvuk delova izlizanih gotovo do krajnje granice. I kada je
Sekira proaao kraj njega, pridr~avajuæi se za cevi, Kilin ga upita koliko je
Veatak star.
"Dosta", odgovori Sekira. "Odavno je be~ao da spase ~ivot, mislim."
"Otkud znaa?"
"Naèinjen je od starih stvari. Takvu konstrukciju nisam ranije video.
Moj prevodilac rekla mi je da civilizacija maaki zamenjuje takve delove. Zato
da bi se oslobodili Bunja."
"Da ih nateraju da im doðu, kao ova? U potrazi za delovima?"
Sekira sle~e ramenima. "Naravski. Bunja, najverovatnije, jednostavno
crkne. Kad sam bio deèak, viðao sam pokvarene Bunje. U sred neke nedoðije,
zaglavljene. Naiðe neki Maroder i lako je pokupi."
Zbog njihanja Veataka, Kilin je dr~ao Tobija u naruèju. "Kako je ovaj
Veatak postao Bunja?"
"Pojmatija. Nije odgovorio na poziv, valjda."
"Poziv?"
"Kada se maake istroae, sti~e poziv. Jave se i rastave ih."
Kilin se namrati. "Èak i one pametne?"
"Naroèito njih. Pametne maake se br~e zamenjuju. Mislim da se tako
civilizacija maaki obnavlja, da postaje sve pametnija. Stalno se menjaju."
"Civilizacija ih ubija?"
"Tako izgleda. Dovoljan razlog da se ne odgovori na poziv, a? Bunje samo
~ele da ostanu ~ive. Isto kao ti i ja."
Sekirine oèi su uzbuðeno treperile na ukoèenom licu, koje kao da je
~elelo da ih prikrije. Ali, Kilin prepoznade u njima unutraanju energiju koju
je ovaj èovek iskoristio, dr~eæi se tradicije svoje Porodice u saradnji sa
Pobunjenim maakama, da je spase od lutanja divljinom na koje sve ostale
Porodice behu osuðene nakon Propasti. Bio je neustraaiv, i iscenkao se sa
Bunjom za svoj nesigurni Metropolis - sve u znaku poverenja prema smrtnim
neprijateljima èoveèanstva. A niko nije bolje od Sekire znao koliko je
dragocen Metropolis. Svaka obaveza koju bi Sekira preuzeo da doda neki deliæ
zaatite, èak i od Pobunjenih maaki koje su i same svakog èasa mogle biti
zbrisane - svaki deliæ pomoæi bio je vredan rizika. Kilin je poatovao ono ato
Sekira beae postigao, ali, neato u njemu je~ilo se zbog cene.
Veatak zaakripa i uspori.
1. Servisna stanica.
2. Veatak pokuaava da naðe prava kola.
Ekipa se iskrca pred staklastim zidom slo~ene maainerije. Teènosti su
kljuèale u prozirniom laticama koje su okru~avale èvornovate metalne radne
povraine. Veatak ispru~i sitne aestoprste aake na krajevima triju hromiranih
ruku, pronaðe dvostruku bravu, ubaci u nju èeliène kupice i zavrte dugaèke
radne ruke. Keramièke uai nasaðene na ugljo-dr~aèe pa~ljivo su osluakivale.
Posle nekoliko trenutaka, u tiaini odjeknuae tri oatra akljocaja i radna
povraina sinu od neonskog ~ivota.
1. Deèko ide prvi.
2. Stavi noge u prijemnik.
3. Po~uri.
`ibo i Kilin pa~ljivo staviae Tobijeve noge u meko oblo~eni pravougaonik
u dnu povraine. Ialo je polako. Deèko je sada bio potpuno budan. I kada
povraina poèe da zuji i grgoæe, njegov zamor potpuno iaèeznu.
"Oseæam neato", oglasi se on.
"U nogama?" upita Kilin, dr~eæi deèakova ramena podignuta sa zelenih
ploèa poda.
"Ne znam. Nekako èudno... kao skroz svuda..." Tobijevi kapci
zatreperiae. "Ahhh..."
1. Budi miran.
2. Veatak tra~i aifru.
3. Mora da iskljuèi alarm.
"Samo mirno, sine."
Sekira se javi odnekud iza Kilina. "Ka~e li Veatak koliko æe ovo
trajati?"
"Ne", preteæi mu odgovori Kilin. Ako Sekira bude dosadan...
Tobi se tr~e. "Ovo...boli..."
1. Prikljuèen na kola.
2. Tra~i aifru oateæenja.
Tobi uzdrhta. "Ja... viae... ne oseæam niata. Stomak, pu~e mi uz
[ Pobierz całość w formacie PDF ]